logo3

РУСКА ПРИЗНАЊА  ЗА ЧЛАНОВЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ ВАСОЈЕВИЋА И ЛИМСКЕ ДОЛИНЕ ОД САВЕЗА ПИСАЦА РУСИЈЕ И БОЈЕВОГ БРАТСТВА ВЕТЕРАНА ИЗ РУСИЈЕ

РУСКА ПРИЗНАЊА  ЗА ЧЛАНОВЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ ВАСОЈЕВИЋА И ЛИМСКЕ ДОЛИНЕ ОД САВЕЗА ПИСАЦА РУСИЈЕ И БОЈЕВОГ БРАТСТВА ВЕТЕРАНА ИЗ РУСИЈЕ

 

Јуче 25. Јануара на Светосавским свечаностима додијељена су признања, грамате и медаље заслужним појединцима и организацијама. Признања је уручио Славољуб Љубисављевић, предсједник Свесрпског Савеза Ветерана „Бојево Братство“.

Он је том приликом уручио сљедећа признања.

Највеће одличје од Савеза писаца Русије односно  највише признање – Златна медаља Пушкина овом приликом је уручена Горану Киковићу, историчару, предсједнику СНО Васојевића и Лимске долине, предсједнику СО Беране и главном и одговорнм уреднику часописа ''Глас Холмије'' за књигу ''Српски народ у Црној Гори кроз вјекове'' и Браниславу Оташевићу,књижевнику, предсједнику Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору,секретаруСНО Васојевића и Лимске долине,  предсједнику издавачког савјета часописа ''Глас Холмије'' за књигу ''Милован Ђилас-скица за портрете''. 

Овом приликом награђени истакнути писци, пјесници, новинари, књижевници, гуслари и руководиоци СНО Васојевића и Лимске долине.

Грамате од Савеза писаца Русије поред Киковића и Оташевић, примили су и

Пјесник Давид Лалић, новинар и пјесник Дарко Јововић, новинар Новак Вујачић,пјесник Милан Мане Цимбаљевић,професор и пјесник Милан Цимбаљевић,пјесник Иван Голубовић, пјесник Радоје Мишковић, публициста, писац и преводилац Зоран Вулевић,историчари Вељко Бубања и Чедомир Лутовац, предсједник Српско историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' Беране Живко Бјелановић, писац и пјесник Мирко Вукићевић, писац и публициста Миодраг Барјактаровић, пјесник Миладин Јоксимовић, публициста Драгиша Ђуришић,професор и публициста Благоје Шарић,пјесник и публициста Милован Мишо Кубуровић, пјесник и публициста Вулко Шћекић, часопис ''Глас Холмије, лист ''Пензионер'' и гуслари Боривоје Делетић и Војислав Дабетић..

 

Михаило Микан Перовић добио је орден поводом 100 година од оснивања Руске милиције. Љубиша Трифуновић и Давид Лалић су добили и ратнички крст од Бојевог Братства Србије.

предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране Миличко Трифуновић и предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца цекција Полица Мило Јоле Цикић Шљакић су добили  медаљу поводом 70 година побједе над фашизмом.

Грамате од Бојевог братства ветерана Русије добили су чланови Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца из Берана Вујадин Пнтовић, Драгослав Вукићевић, Драган Радић, Брано Дабетић, Милош Ђекић, Дејан Пођанин, Бато Девић, Милован Зечевић, Милош Раковић, Добривоје Вешовић и Душан Поповић.

ОБИЉЕЖЕНА КРСНА СЛАВА 'ЧАСОПИСА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' И СРПСКОГ ИСТОРИЈСКО КУЛТУРНОГ ДРУШТВА ''НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ'' БЕРАНЕ

На Светосавским свечаностима и слави часописа ''Глас Холмије'' из Берана и Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' Беране славски колач је пререзао свештеник СПЦ Ненад Бубања, који је том приликом подсјетио присутне шта значи Свети Сава.

Поздравну бесједу одржао је главни и одговорни уредник ''Глас Холмије'' и предсједник СНО Васојевића и Лимске долине професор Горан Киковић, који је измеђуосталог рекао следеће Несрећни Дукљани којима смета Свети Сава па га не прослављају иако је Свети Сава прослављан на Цетињу у вријеме владавине Петровића, желе на силу да забране .Но, очигледно да су се преварили да могу силом да га потру из нашег памћења, јер како рече умни Васојевић Вук Караџић ''Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати.''


Како историчари пишу: ''Свети Сава је наставио оно што је почео његов отац Немања, да сабере српски народ у једну државу, а да том државом руководи божија мудрост. Епископије које је поставио у Стону, у захумској области, на Превлаци, у зетској области, овдје у Будимљи, у рашкој области, у Жичи у области Мораве, у Призрену, на југу своје очевине, у Хвосну говоре видно каквом је духовном жеђу горио да сабере српски народ у једној држави, у једном језику и у једној цркви. Све што је дограђено послије светог Саве опет се ослањало на његову науку и подвиг и његову љубав према роду. О томе говори и Милешева на Херцеговини, и Грачаница на Косову, и Пећка патријаршија и Дечани у Метохији, али исто тако у новом времену многе цркве од Америке до Аустралије, па до оног храма на Врачару, који је слика пламена, којем су плануле његове свете мошти, да га боље виде Срби и сјеверно и јужно од Саве и Дунава. Тим сопственим пламеном свети Сава се сјединио, стварно и за сва времена, са свим Србима који су разумјели Христову науку, као небески пламен на земљи''.

Има данас оних који хоће да потру Савино име у Црној Гори. Они су вјероватно заборавили да је дјело Светог Саве толико грандиозно да му је тешко наћи примјер поређења, не само у нашем, него и у другим народима. Свети Сава је био високо цијењен и уважаван још за вријеме свог овоземаљског живота.Димитрије Оболенски каже да је Свети Сава био највећа личност 13.вијека, а др Жарко Видовић, да је у тадашњој Европи Свети Сава сматран за најмудријег човјека. Све то посвједочава да није лако говорити о Светом Сави. Ја бих био слободан, да после свега написаног о нашем духовном вођи, Светог Саву назовем највећим српским ујединитељем.При том не мислим да је он ујединио наше територије и земље, мада је и то радио, као што су то чинили и многи други српски владари, него је Свети Сава суштински и безусловно ујединио православну вјеру и српски народ. Плод те величанствене синтезе између хришћанске вјере и српског народа је светосавље, односно српско православље, које је и нашем народу и читавом свијету дало најдаргоцјеније плодове кад су у питању: црквена архитектура, иконописање, духовност, култура, умјетност и етика. Светосавље је дало нови духовни идентитет српском народу.Српски народ је стари народ, неупоредиво старији него што то тврди званична историја, али тек са просветитељском мисијом Светог Саве долази до коначног духовног и карактеролошког обликовања Срба. Стога је светосавље у ствари преображење српског народа, а ко то не види тешко ће икада ишта видјети.
 

Треба подсјећати и овдје данас да се Свети Сава славио у нашем народу у школама на овим ''просторима на светим водама Лима'' и  ''у турско вријеме'', што говоре и документа која су објављена у јединим српским новинама у Турској - "Цариградском гласнику".

 

Ево прилажемо документ који сликовито свједочи о тадашњим приликама у турској царевини око прославе Светог Саве у школама, а који се односи на школу у Доњој Ржаници код Берана, а слична ситуација је била и у другим школама у овом крају.

 

У "Цариградском гласнику" бр.16 из 1904.године

Иван А. Чукић, учитељ из Доње Ржанице, објавио је чланак у коме говори о Доњоржаничкој школи. Он, поред осталог, каже:

"Ево већ пета година од како је у овом селу отворена српска школа и од како у њој многи српчићи славе првог српског просветитеља Св. Саву. (...) Миралај Хамди бег испратио је прошле године два мајстора који су ову школску зграду из основа поправили. Нека му је велика хвала, а такође и Зејнел бегу који приложи 275 гроша преко свога опуномоћеника Асан ефендије на име помоћи сиромашним ђацима својих чифчија...Пошто у селу нема цркве то се народ на Светог Саву ујутру рано, искупио у школи гдје одржасмо јутрење. Обред су обавили поп Максим Поповић и поп Ново Недић...". Даље се у чланку каже: "Пред многобројним народом из 6 села говорили су и то г. Мираш о чувању здравља, а потписати "Шта је темељ народности"... За све уредно весеље нека је хвала г. Мирашу, мјесном надзорнику Сави Чукићу, а особити мухтарима: Симону Чукићу, Милићу Аковићу и Нову Томовићу..."

Ево још једне репортаже у "Гласу Црногорца" од 12.фебруара 1905. године, у броју шестом, на страни трећој, у којој се описује прослава Савин-дана у Беранама, које су тада још биле под турском влашћу, у којој стоји: "Светосавска прослава у Беранама - Извјештач М. Н. пише: Хитам да извијестим поштоване читаоце "Гласа Црногорца" да смо ми Беранци ове године, прославили школску славу - Св. Саву, свечаније но икада. Ове ретке, с радошћу пишем, јер се оваковом одзиву овдашњих грађана, има радовати сваки брат Србин, и нећу прећерати кад кажем, да Беранци у оваквим и сличним случајевима, могу послужити за углед другима, сразмјерно већим и богатијим варошима у царевини."

Зашто је Свети Сава засметао творцима новокомпонованог образовног система у Црној Гори, кад ни Турцима није?

Како су умни у нашем народу рекли :

 

За Светог Саву се везују ријечи да смо ми Срби Исток на Западу и Запад на Истоку. И знајући за ту духовну располићеност овог простора, учинио је све да нас веже за Цариград, за источно православље.Као да је и тада видио да ће се западно хришћанство охладити и најчешће остати прича без живота, а да ће исток остати не само ријеч него живот и дјело. Зато је рекао и ону ријеч о слободи да се на земљи никоме не клањамо само него само небеском Јерусалиму. Као да је и тада видио колико ће та ријеч коштати српски народ, али је видио и да је ''Страдање крста добродјетељ'', како је то касније Његош записао.Зато ћемо прослављати Светог Саву јер је он и нас Србе прославио.-закључио је том приликом Киковић.

Потом је скуп поздравио Славољуб Љубисављевић, предсједник Свесрпског Савеза Ветерана „Бојево Братство“, који је упознао присутне о Свесрпском савезу ветерана «Бојево Братство» које је основано 16. 11. 2016, године, са сједиштем у Трстенику , то је савез борачких и патриотских  удружења грађана основано у складу са Уставом и законима Републике Србије, и општим признатим принципима и нормама међународног права.

Како је истако Љубисављевић ''Савез дјелује на принципима добровољности, једнакости, самоуправе, владавине права и транспарентности у циљу добробити борачких и патриотских организација Републике Србије, који су уједињени на основу заједничких интереса, а ради заштите својих чланова и реализације задатака и циљева наведених у статуту Савеза.  Савез је не владина и не профитабилна, самостална и не страначка организација основана од стране борачких и патриотских удружења.  ''Бојево Братство'' Србије је чланица међународне организације ''Бојевог Братство'' са сједиштем у Москви, у чланству међународног Савеза налази се преко 20 земаља од којих су већина  бивше републике Совјетког Савеза као и земље источне Европе. Поред сарадње са ''Бојевим Братством''  чији смо чланови, остварујемо активну сарадњу са Савезом  Десантних снага Русије,  Организацијом Официри Русије, Савезом Књижевника Русије и Евроазије,  као и са православном асоцијацијом „Православна Русија“ .Са наведеним организацијама имамо значајан број заједничких пројеката у раду. Зато смо и данас овдје да се повезујемо и са Црном Гором и организацијом СНО Васојевића и Лимске долине на челу са Гораном Киковићем и друштвом Црногорско-Руског пријатељства на челу са Гојком Томашевићем са чијим ћемо организацијама потписати повељу о сарадњи и пријатељству.-истако је Љубисављевић.

У име друштва Црногорско-Руског пријатељства скуп је поздравио предсједник  Гојко Томашевић, који је истако  да је Друштво Црногорско-Руског пријатељства основано још Јула мјесеца 2009. године. Основна програмска опредељења Друштва Петар Први су да својим дјеловањем чувамо и унапређујемо братске везе наша два истовјерна и истородна народа. Такође, дајемо свој допринос на развоју културне, духовне и привредне сарадње, као и очувању историјских и традиционалних веза наша два народа. Млађе генерације учимо томе да знају како је подршка и хуманитарна помоћ братске Русије била пресудна за духовни и биолошки опстанак Православља на овим просторима. Да се моле богу и држе братске Русије и тиме поштују завјет Светог Петра Цетињског и својих предака. Он је том приликом дао пуну подршку Горану Киковићу и његовој борби за права Срба у беранској општини.

 

ЗАХВАЛНИЦЕ УРУЧИО И ГЛАС ХОЛМИЈЕ

 

Потом су Бранислав Оташевић, предсједник издавачког савјета ''Глас Холмије'' и  главни и одговорни уредник ''Глас Холмије'' и предсједник СНО Васојевића и Лимске долине професор Горан Киковић, уручили захвалнице ''Глас Холмије'' и то Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању из Андријевице, Пјесник Давид Лалић, новинар и пјесник Дарко Јововић, новинар Новак Вујачић,пјесник Милан Мане Цимбаљевић, публициста, писац и преводилац Зоран Вулевић, предсједник Српско историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' Беране Живко Бјелановић, пјесник Миладин Јоксимовић, публициста Драгиша Ђуришић, Удружење пензионера Беране ,предсједник Иван Шекуларац, публициста Михаило Микан Перовић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране Миличко Трифуновић, Драгослав Вукићевић, Предсједник Свесрпског Савеза Ветерана „Бојево Братство“ из Србије Славољуб Љубисављевић,Славица Вуксановић, Јелена Драговић, предсједник Друштва Црногорско- руског пријатељства из Подгорице Гојко Томашевић, Томислав  Трипковић, замјеника  предсједника Свесрпског Савеза Ветерана „Бојево Братство“ и Драган  Јовановић, секретара  Свесрпског Савеза Ветерана „Бојево Братство“.

На крају скупа Гојко Томашевић је уручио медаљу ''Свети Петар Цетињски'' Славољуб Љубисављевић,док је Љубисављевић Томашевићу уручио медаљу за храброст и хуманизам од Бојевог братства.

 

Скуп је на крају поздравио Миладин Јоксимовић, док су у програму учествовали гуслар Боривоје Делетић и естрадни умјетник Будо Кастратовић.